Katarina Šonjić

Employer Branding Espresso – Ana Jeličić i design thinking u HR-u

Ana je partnerka Design Thinkers Academy za Adriatic region i sertifikovani Design Thinking facilitator sa dugom istorijom rada u oblasti ljudskih resursa. Poslednjih godina vreme je posvetila facilitaciji različitih vrsta treninga, obuka i radu na velikom broju projekata. Osnivačica je Inside konferencije.

Za employer branding kaže: ”Employer branding is like cherry on the top! Mislim da je nekad employer branding kao Pandorina kutija koja otvori mnoga druga pitanja, koja prvo treba da se reše da bismo imali dobar employer brend.

 


 

Ana, jedna si od retkih osoba koja je povezala HR i design thinking. Zbog čega ti je ovaj spoj zanimljiv i gde vidiš najveću vrednost?

Uf, pored toga što su design thinking i HR dve moje najveće ljubavi (pored dece, životnog saputnika, psa, mačaka i konja :)) u jednoj rečenici – design thinking osnažuje stratešku i kreativnu poziciju sektora ljudskih resursa u kompaniji. Design thinking transformiše ulogu ljudskih resursa u jednoj kompaniji – od “administrativnog izvršitelja” do dizajnera procedura unutar jedne kompanije koje, nadalje, kreiraju iskustvo i zadovoljstvo zaposlenih.

Zamislite ovako: svaka kompanija ima definisan proces odlaska na bolovanje, ili na odmor, ali iskustvo zaposlenih koji prolaze kroz tu proceduru razlikuje se od kompanije do kompanije. Zaposleni u HR-u su dizajneri tih procedura, oni su arhitekte iskustva koje zaposleni imaju u jednoj kompaniji. Uloga HR tima jeste kreativna i strateška, a ne samo operativna i izvršna. Design thinking osnažuje tu transformaciju uloge HR u kompaniji, daje novu perspektivu i kreativan način rešavanja problema.

 

Iskustvo zaposlenih je ključ svakog uspešnog employer brenda. Šta misliš, kako bi kompanije trebale pristupati ovoj temi i gde principi design thinking-a ovde mogu da doprinesu?

Kreiranje iskustva zaposlenih jeste suština primene design thinking-a u HR-u. Osnovni princip design thinking-a jeste da razumemo potrebe naših korisnika, i da u skladu sa njihovim potrebama kreiramo rešenja. U kontekstu HR i kompanije, zaposleni su “naši klijenti”. To je dvosmerna ulica, u kojoj koliko zaposleni rade za kompaniju toliko kompanija treba da radi i za zaposlene. Gde dolazimo i do drugog principa primene design thinking-a što je ko-kreacija. Kompanije zajedno sa svojim zaposlenima treba da ko-kreiraju iskustvo, procedure, benefit pakete i sl. 

Kada radim sa kompanijama volim da ih pitam “Koliko vremena ili nekih drugih resursa ste uložili u kreiranje iskustva ili unapređenje iskustva koje imaju vaši klijenti/korisnici, a koliko ste resursa uložili u kreiranje iskustva zaposlenih?” 

Mislim da smo svi svesni odgovora na ovo pitanje. 🙂 Ipak, moram da priznam pre tačno tri godine, kada sam otvorila svoju HR Design agenciju, samo nekoliko osoba je razumelo naziv moje agencije (bukvalno!), danas je situacija prilično drugačija. Ne samo u vezi sa imenom moje agencije ;), već se i mnogo više priča o važnosti dizajniranja i unapređenja employee experience-a. Što je zaista veliki pomak. Moram biti iskrena i reći, da je veliki broj kompanija uvideo važnost ove teme zato što je bio “nateran” od strane tržišta radne snage. Ovom temom kompanije su počele prvenstveno da se bave iz nekih sebičnih razloga, malo je kompanija koje su zaista imale pristup “Mi zaista želimo da naši zaposleni budu srećniji na poslu.” Zainteresovanost za ovu temu uglavnom je došla kao posledica visoke fluktuacije ili niske retencije zaposlenih. Ali nema veze, vremenom će se i to promeniti. Nadam se. 🙂

 

Osluškivanje potreba i razumevanje problema su stvari kojima posvećuješ posebnu pažnju. Koje su ključne osobine ili veštine potrebne kako bi se sagledali ovi aspekti i koliko je ovaj korak važan u kreiranju inovativnih rešenja?

Da, vidi se da si bila na mom treningu. 🙂 Zaista posebnu, ali posebnu pažnju posvećujem razumevanju potreba korisnika, razumevanju perspektive korisnika u odnosu na problem čijim se rešavanjem bavimo na projektu. Za kreiranje inovativnih rešenja mislim da je ključno da problem razumemo iz različitih perspektiva i uglova. Sve te nove perspektive razumevanja problema predstavljaju prostor za ideaciju da postojeći problem rešimo na jedan nov/inovativan način. Postoji mala zbrka oko inovativnosti i originalnosti, da li jedno implikuje drugo i obrnuto. Ono za čim mi tragamo prilikom rešavanje problema jeste nov, svež inovativan način za rešavanje tog problema, ali to ne znači da je samo rešenje originalno. Ključ je da bude inovativno za naš kontekst problema. Ukoliko se vodimo citatom Albert Einstein-a koji kaže: “We cannot solve our problems with the same thinking we used when created them”, design thinking nam svojim metodološkim pristupom omogućava da problem rešimo na jedan nov, kreativan, inovativan način.

Što se tiče veština za razumevanje potreba korisnika – aktivno slušanje, empatija – razumevanje perspektive korisnika koja ne podrazumeva simpatiju (empatija nije isto što i simpatija :)), ne mešanje ličnog iskustva u fazi sinteze i obrade  podataka prikupljenih prilikom faze istraživanja. Još jedna ključna stvar, koja nije toliko veština, koliko moja frustracija, nastala tokom rada na projektima –  da su kompanije, članovi tima spremni da prihvate rezultate istraživanja, i da ne izgovore dve reči “DA, ALI…” 🙂

 

Ko sve uopšte može ili treba da se bavi design thinking-om i zašto? Kako je design thinking uticao na tebe i tvoje iskustvo?

Hm…mislim da je kod ovog pitanja jako važno razgraničiti da li želimo da se profesionalno bavimo primenom design thinking metodologije (kao eksperti) ili svakodnevno primenjujemo u našim dnevnim poslovnim (kompanijskim) i životnim aktivnostima. Iskreno mislim da svi treba da primenjuju neke od principa design thinking-a, ali to ne mora da bude primena procesa od početka do kraja. Mislim da je jako važno razumeti design thinking ne samo kao metodologiju koja ima određen broj faza, već i kao metodologiju koja ima određene principe, alate koje mogu nezavisno da se primenjuju. Na primer, business thinking ili kompanijski pristup rešavanju problema jeste – imamo problem “skačemo” u rešenje, dok nas design thinking “uči” da pre nego što krenemo u rešavanje problema, problem prvo istražimo i razumemo (business vs. design thinking). Još jedan primer, naš obrazovni sistem nas “kalupi” i ne razvija kreativno samopouzdanje koje je ključno ako želimo da projekte/probleme rešavamo na jedan kreativan, drugačiji način. Design thinking podstiče “buđenje” kreativnog samopouzdanja koje svi imamo, ali ne koristimo u punom potencijalu. U tom smislu, svi mogu i treba da primenjuju design thinking

Kako je design thinking uticao na mene – mislim da je moja privrženost ovoj metodologiji jasna iz gore navedenih odgovora i dosadašnjeg rada. Zaista smatram da design thinking treba da bude u manjoj ili većoj meri deo svake kompanijske kulture. Dugoročno gledano principi design thinking-a menjaju pristup rada naših zaposlenih kroz razvoj novih i unapređenje postojećih veština.

 

Kada bi tvoja ličnost zapravo bila kompanija, kako bi ona izgledala i koje bi uopšte benefite nudila?

Neeeeeograničena putovanja, na kojima se uči neka nova veština koja nema veze sa poslom kojim se u tom trenutku bavimo. 

 

Linkovi do tvojih onlajn mesta na kojima voliš da provodiš vreme i tražiš inspiraciju:

Harvard Business Review

IDEO

Stanford D.School

Design Kit

Jeanne Liedtka

Netflix 🙂

katarina šonjić employer branding espresso

Pitanja postavljala Katarina (Kat on coffee) – zaljubljenik u employer branding i ona koja doprinosi razvoju struke u našem regionu.
Kreator kursa Uvod u Employer Branding svet sa Kat. Ljubitelj kafe.

Ukoliko želiš da sarađujemo, ovde imaš više detalja o opcijama koje trenutno nudim.

Podeli sa prijateljima :)

Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.