Employer Branding Espresso – Igor Spasić i perspektiva inženjera

Employer Branding Espresso – Igor Spasić i perspektiva inženjera

Igor je osnivač Heapspace-a, inženjer koji voli da piše prvenstveno o tehnologijama i softverskom inženjerstvu, ponekad o idejama koje smatra vrednim. Oblac.rs je njegovo mesto pod Suncem. 

 


 

Igore, kako si deo lokalne IT zajednice već godinama, da li možeš da nam kažeš šta jedan senior programer/inženjer očekuje od poslodavca?

Pitanje koje si postavila je dvosmisleno: da li misliš na to šta inženjeri zahtevaju ili presek onoga šta poslodavci nude?

Kako bilo, moj odgovor je: ne znam. 🙂 To što sam dugo tu je samo pitanje vremena. Zato i nemam odgovor koji bi sumirao potrebe jednih i drugi, niti sam posebno relevantan za bilo kakvu analizu na tu temu.

Ipak, jedan odgovor se nameće iz naziva poziva. Biti inženjer ujedno znači nekakav neprestani profesionalni rast. Dakle, u tom segmentu bi trebalo da se preklope lična stremljenja inženjera i onoga što poslodavci nude.

Ono što, pak, umem, je da podelim lična očekivanja. Ne tako davno sam, u nameri da sumiram potrebe kao zaposlenika, napravio par stranica na ličnom sajtu na tu temu. Nazvao sam ih „uputstvo za korišćenje“: https://igo.rs/user-manual. Odatle bih izdvojio par stavki, koje bi mogle da nađu mesta i u vrednosnim sistemima drugih.

  • Radikalna iskrenost i autentičnost – ne trošim vreme na mikro menadžment, prikrivena ponašanja i neiskrene dogovore. U iskrenost spada i kultura feedback-a, koju zahtevam. 
  • Znači mi neometano vreme za rad. Takođe, fleksibilnost oko vremena rada.
  • Bitno je da stvaram uticaj radom; drugim rečima: da donosim vrednost. Na drugoj strani: frustriraju me inertnost sistema i nepotrebni procesi.

 

Da li postoje neki posebni lokalni projekti ili inicijative koje su došle od poslodavaca, a da ti smatraš da su “pun pogodak” iz ugla employer branding-a?

Ne pratim aktivnosti drugih poslodavaca. Informacije na tu temu koje dolaze do mene su mahom putem LinkedIn mreže, te su često uvijene u šareni šećer i, kao takve, nisu vredne konzumiranja. Ne govorim ovde o njihovoj vrednosti, već o načinu kako se komuniciraju.

Dalje, u mom svetu akcije govore više nego reči. Zato ne pridajem mnogo značaja javnim oglašavanjima. S druge strane, kada analiziram potencijalnog poslodavca, svakako da tražim da vidim koliko nam se vrednosti poklapaju. Te informacije dobijam sa interneta, a potom iz prve komunikacije sa predstavnicima firme. U svemu tome mi je manje važno šta firma čini iz ugla employer branding-a. Ako ćemo da nastavimi filozofski dalje: employer branding je sve što firma ume da emituje o sebi na ovu temu, a do čega efkasno mogu doći na sopstveni zahtev. Dakle, menjam pravac employer branding vektora: za mene employer branding nije aktivan rad na brendiranju, nego brend nastao od aktivnog načina rada i poslovanja. Prvo je pitanje bezvredne reklame, drugo je pitanje vrednosti. Stoga mi je i naziv employer branding nesrećno izabran, jer upućuje na nekakve aktivnosti zarad zaposlenih, a ne aktivnosti i vrednosti zaposlenih.

Kada smo preplavljeni naglašavanjem neke aktivnosti ili vrednosti, to je više naznaka da nje izostaje. Mislim da je slično stanje i ovde: od vašara napuhanih objava, do vrcavih videa, malo šta preostane kada se uklone filteri i humor.

 

Pokrenuo si veliki broj inicijativa koje imaju za cilj da okupe ili edukuju lokalnu IT zajednicu. Koja je bila tvoja motivacija i zbog čega ti se pojedinci i kompanije pridružuju?

Pre odgovara, da se dotaknemo meni omraženog pojma. 🙂 Smatram da ne postoji „IT zajednica“; termin se gotovo nostalgično koristi u pritajenoj nadi da zajedno nešto poboljšavamo u okruženju.

Kako bilo, motivacija leži prvenstveno u iskrenoj ličnoj želji (ili je to već potreba?) da delim naučeno. Zvuči naivno, jeste naivno, i tako je. Vozi me da spoznajem koncepte i nalazim odgovore (kakve god, ne nužno ispravne); osećam da rastem dalje. Ideja je da podelimo to iskustvo, a nalazim da je diskusija odličan način za to. Nažalost, domet mojeg angažovanja nije dobacio do diskusija; sve je ostalo na interaktivnim okupljanjima.

Pretpostavljam da se sličan motiv javlja i kod drugih inženjera.

Što se tiče kompanija, situacija je mahom drugačija. Osim izuzetaka; razlozi su uglavnom kratkoročni i usmereni na potrebe firme. To je donekle razumljivo, ali ne i prihvatljivo. Bilo bi kul da postoji angažovanje i prepoznavanje vrednosti koje prevazilaze kratkoročne potrebe kompanija; čime zapravo započinje nekakav rast „zajednice“ na duže.

 

Kada bi tvoja ličnost zapravo bila kompanija, kako bi ona izgledala i koje bi uopšte benefite nudila? 

Da sam kompanija, bio bih oblac.com  🙂 Zahtevao bih interakciju, ništa ne bi bilo jasno na prvi pogled, ložio se na vizuelno, brinuo previše o klijentima, radio deset stvari u isto vreme; sve zajedno učinkovito neuspešno.

Kako nisam ljubitelj konfekcije, zamišljam da bih sličan pristup imao i u ovoj imaginarnoj igrici: krojio bih benefite prema svakom pojedincu posebno

 

Linkovi do tvojih onlajn mesta na kojima voliš da provodiš vreme i tražiš inspiraciju:

Svaštojed sam, fokus mi se često pomera, pa nemam jedno mesto koje redovno pratim, da bih mogao da ga podelim 🤷‍♂️.

 


Pitanja postavljala Katarina (Kat on coffee) – zaljubljenik u employer branding i ona koja doprinosi razvoju struke u našem regionu.

Kreator kursa Uvod u Employer Branding svet sa Kat. Ljubitelj kafe.

Ukoliko želiš da sarađujemo, ovde imaš više detalja o opcijama koje trenutno nudim.

Ukoliko želiš da dobijaš obaveštenja o novim Employer Branding Espresso tekstovima, prijavi se na newsletter ovde.

 

Podeli sa prijateljima! :)