Employer Branding Espresso – Mia Popić i liderstvo u organizacijama

Employer Branding Espresso – Mia Popić i liderstvo u organizacijama


Mia Popić je direktorka Sinergija centra koji pruža usluge konsaltinga, koučinga i psihoterapije. Ona je koučing psiholog i psihoterapeut i već više od deset godina pruža podršku organizacijama u razvoju ljudi, pre svega lidera. 

Employer branding vidim kao iskrenu i otvorenu komunikaciju snaga i prednosti rada u jednoj organizaciji. Da bismo na autentičan i nepretenciozan način preneli šta su dobre strane rada u jednoj kompaniji potrebno je da uložimo puno truda u razvoj ljudi tako da pozitivna slika kompanije koju plasiramo zaista ima i pokriće za to. Iz tog razloga, najviše se bavim razvojem lidera za koje verujem da su ključni u kreiranju radne atmosfere o kojoj će se širiti priče dobrih i uspešnih praksi.


 

Mia, jedna od tvojih omiljenih tema je liderstvo. Šta čini jednog autentičnog lidera i kako se razvijaju liderske veštine?

Liderstvo je tema koja me okupira praktično i akademski, kroz pružanje podrške kompanijama u razvoju ljudi na liderskim pozicijama, i doktorsko istraživanje koje trenutno sprovodim, a koje se tiče upravo liderskih veština. 

Veliki problem sa ovom temom je što se puno priča o tome šta osoba treba da ima od praktičnih veština da bi vodila druge, a zaboravljamo da ljudi vode druge na isti način na koji vode sebe. 

Da bi neko bio autentičan i poželjan lider, osoba kojoj će drugi verovati, neophodno je da pre svega upravlja sobom na adekvatan način, da razume šta ga pokreće i koje vrednosti neguje, bude svestan širokog spektra emocija koje doživaljava i poseduje tehnike da upravlja njima… Drugim rečima, lično liderstvo prethodi vođenju drugih. To ko smo kao ličnosti, u velikoj meri određuje i kakvi ćemo biti kao lideri! I zato liderstvo nije niz praktičnih veština već pre svega dobro poznavanje sebe, što je preduslov da praktične liderske veštine uopšte primenimo na adekvatan i autentičan način.  

Moja praksa i naučna istraživanja koja sam čitala na ovu temu utvrdili su me u uverenju da su autentični lideri ljudi koji su introspektivni, samokritični, svesni svojih grešaka i spremni da uče na njima. Zajednički imenitelj svih inspirativnih i autentičnih lidera sa kojima sam imala priliku da radim je velika strast i ljubav pre određenoj ideji koja je veća od njih samih, a koja im služi kao snažan pokretač. 

 

Kako liderstvo utiče na razvoj jednog employer brenda?

Rekla bih da je liderstvo presudno važno za kreiranje slike poželjnog poslodavca. Lideri su nosioci organizacione kulture i oni su ključni za stvaranje psihološki bezbedne radne sredine.  

Psihološka bezbednost na radnom mestu je preduslov da ljudi žele da budu deo nekog organizacionog sistema. Osećati se psihološki bezbedno znači da ste na radnom mestu prihvaćeni takvi kakvi jeste i da znate da se ništa strašno neće desiti ako otvoreno kažete ono što mislite ili kako se osećate. Psihološki bezbedne sredine su one koje su agilne i progresivne jer se o greškama transparentno razgovara i one služe kao lekcije za dalje unapređenje.  

Ako to vratimo na temu liderstva i employer branding-a, upravo su lideri ti koji svojim ponašanjem stvaraju atmosferu psihološke bezbednosti, a ljudi koji rade u sredini u kojoj se osećaju sigurno i slobodno da razvijaju svoje potencijale su pravi ambasadori kompanije. 

 

Često su potrebne neke organizacione promene kako bi kompanije došle do ostvarenja svojih ciljeva ili promene percepcije. Kako je najbolje pristupiti promenama i da li postoje neki ključni sastojci u ovakvim procesima?

Spremnost da se menjamo predstavlja veliku temu u koučing psihologiji i psihoterapiji kojom se bavim. Ljudi su često ili otporni ka promenama ili ambivalentni – žele promenu, ali da se što manje oko nje potrude.  

Ono što sam naučila o ljudima u proteklih deset godina koliko se bavim koučingom i psihoterapijom je da ljudi neće da se menjaju ukoliko im nije potpuno jasno čega se odriču, a šta je to što dobijaju. 

Ovaj uvid mi je pomogao da razumem na koji način da podržim kompanije i lidere da sprovedu promene u svojim organizacijama. Iako ne postoji recept za ovako veliku temu, verujem da je potrebno da pomognemo liderima i zaposlenima da pokrenu dijalog o tome šta se dešavalo pre promene i gde bi želeli da ih promena vodi, šta bi se desilo ukoliko ne bi pristali da se prilagode promeni i koja su to ponašanja i rezultati ka kojima se kreću gde su bili, a gde su sad?

Neka pitanja koja mogu biti od pomoći su:

  1. Kako su stvari nekada izgledale?
  2. Kako izgledaju sada?
  3. Koje su se promene desile i zašto?
  4. Koji su benefiti tih promena za vas i za organizaciju?
  5. Koje izazove vidite u tome i šta možete da uradite da im izađete u susret?
  6. Koja stara ponašanja treba da prestanete da radite, a koja nova da izgradite?

 

Kada bi tvoja ličnost zapravo bila kompanija, kako bi ona izgledala i koje bi uopšte benefite nudila? 

Super pitanje o kome sve više razmišljam od kada Sinergija ima tim koji vodim. 

U poslednje vreme mnogo se bavim konceptom učeće organizacije – sistema koji kontinuirano uči i još brže primenjuje naučeno. Istraživanja nam kažu da su učeće organizacije u vreme velikih promena jedine koje će davati vrednost na tržištu i imati konkurentsku prednost. 

Ja bih volela da Sinergija bude otelotvorenje učeće organizacije. To bi značilo da puno radimo na sebi i učimo iz različitih izvora, imamo vremena da zastanemo i posvetimo se sticanju novih veština, a potom naučeno primenimo u konsaltingu, koučingu i psihoterapiji kojom se bavimo. 

Volela bih da smo bar jednu nedelju u mesecu na nekoj drugoj lokaciji (poželjno u prirodi) gde smo u prilici da se povežemo sa sobom i članovima tima, a potom da se tako resetovani vratimo u poslovni kontekst i nastavimo da pomažemo ljudima da se bolje osećaju u svojoj koži i budu produktivniji. 

Drugim rečima, volela bih da Sinergija bude mesto gde se ljudi osećaju ok sa sobom i kao posledica toga daju sjajne rezultate, jer kako da pomažemo drugima na tom polju, ako nismo pošli prvo od sebe?

 

Linkovi do tvojih onlajn mesta na kojima voliš da provodiš vreme i tražiš inspiraciju:

Brene Brown i njen podkast Dare to lead. Volim način na koji govori o konceptima kao što su ranjivost i hrabrost u liderstvu. 

Adam Grant, sjajni organizacioni psiholog. Sve što piše i govori duboko rezonuje sa mojim iskustvom. Posebno mi se dopada kako je obradio temu narcizma na radnom mestu, gde je rekao da je ok da imamo narcističnu crtu koja je neophodna za uspeh, ali da je isto tako moguće kombinovati narcizam i skromnost. 

Susan David, psihološkinja koja je otišla korak dalje u izučavanju agilnosti i ponudila nam koncept emocionalne agilnosti. I zaista, nemoguće je istinski biti agilan ako se niste pozabavili načinom na koji upravljate emocijama. 

 


Pitanja postavljala Katarina (Kat on coffee) – zaljubljenik u employer branding i ona koja doprinosi razvoju struke u našem regionu.

Kreator kursa Uvod u Employer Branding svet sa Kat. Ljubitelj kafe.

 

Ukoliko želiš da sarađujemo, ovde imaš više detalja o opcijama koje trenutno nudim.

Ukoliko želiš da dobijaš obaveštenja o novim Employer Branding Espresso tekstovima, prijavi se na newsletter ovde.

Podeli sa prijateljima! :)