Katarina Šonjić

Employer Branding Espresso – Vuk Radoičić i ptičija perspektiva

People partner u FIS razvojnom centru, Vuk je radoznali kreativac, filozof i Debater ENTP-A, koji nastoji sve da razume i stavi pod lupu. Nekada mu to otežava stvari, a neretko dovodi do horizonata na kojima se ranije nije našao. Jedan od njih je employer branding svet kojem se pridružio sa iskustvom vođenja projekata, komunikacije i organizacije događaja, spajajući to sa HR-om, IT i FinTech industrijom. Tokom svog rada u FIS razvojnom centru ima i ulogu part-time Product Ownera, gde sa grupom developera trenutno radi na razvoju novog softvera za onlajn povezivanje timova čitave korporacije.

 


 

Vuče, jedna si od prvih osoba koje sam upoznala, a da baš imaju veliko interesovanje za employer branding. Kako trenutno izgleda tvoj posao i na šta si fokusiran?

Kaća, pre svega, hvala ti puno na pozivu za Employer Branding Espresso! Kada sam na samom početku kopernikanskog obrta zvanog Korona, krajem marta prošle godine, iz Majkrosoft Razvojnog Centra prešao u FIS, nisam ni znao koliko će moj posao i njegovi izazovi biti drugačiji od onoga na šta sam tada bio spreman. 

Mogu dati jedan malo temeljniji odgovor za one koji lagano ispijaju svoj espreso na dobro zasluženoj pauzi. 🙂

Radim na povezivanju gotovo 550 ljudi u onlajn sferi i na unapređivanju iskustva rada zaposlenih na poslu, a samim tim i percepcije i osećanja koje vezuju za njihov drugi (sada virtuelni) dom – FIS Razvojni centar, i predstavljanju FIS-ovih vrednosti, kulture, zaposlenih, kao i svih naših inicijativa lokalnoj IT zajednici.

Kada bismo moj employer branding podvig razložili u više kategorija to bi otprilike izgledalo ovako:

Interni EB:

    • Interna komunikacija 
    • Employee Engagement
    • Organizacija događaja
    • Program prakse

Eksterni EB:

    • Community menadžment
    • Društvene mreže
    • PR
    • Organizacija događaja 

Kako izgleda interni employer branding kojim se trenutno baviš i koji su izazovi sa kojima se susrećeš?

Što se tiče internog employer branding-a, izazovi za nas su bili, s jedne strane, kako održati osećaj povezanosti i pripadanja tj. našu kulturu dok svi radimo od kuće i nemamo privilegiju da kolegu ili koleginicu potapšemo po ramenu pozivajući ih na kafu i, s druge strane, kako pomoći našim zaposlenima sa osećajem izolovanosti, nedostatkom kancelarijskog žamora i ostalim work from home izazovima. Daću nekoliko konkretnih primera (znam da ih voliš) za koje mislim da su nam bili od suštinskog značaja, iako ima mnogo više šljaštećih projekata na kojima smo radili. 

Interno smo pokrenuli, još prošlog aprila, FIS at Home platformu za naše zaposlene kroz koju oni mogu da se druže – razmene po koju, podele fotografije/snimke, drugim rečima, gde mogu da se povežu na onom osnovnom ljudskom nivou, naravno, uz našu fasilitaciju. Taj gotovo porodični osećaj među zaposlenima je ono što sam uočio kao bitnu karakteristiku naše kulture, pa je tako FIS at Home bio no brainer.

Pored toga, organizovali smo i različite onlajn timske aktivnosti i druženja, sa akcentom na uključenim kamerama i aktivnim učešćem, kako za celu kancelariju, tako i za naše razvojne timove ponaosob. Konkretan primer je mesečni FIS Talks događaj kroz koji naši zaposleni, među kojima postoji i veliki broj vrsnih FinTech i IT eksperata, dele svoja znanja i iskustva kroz pažljivo skrojena i interaktivna predavanja. Cilj nam je da povećamo naše kolektivno znanje i dodatno zadovoljimo našu potrebu za učenjem. Jasno mi je da nisu naročito inovativne inicijative, iako ja imam tendenciju ka takvom pristupu, ali su neizostavne u doba kada ljudi vape za društvenom povezanošću sa kolegama i koleginicama. Prvo dobre osnove, pa onda sve drugo. 

 

Employee advocacy je jedna od tema o kojima rado pričaš. Gde vidiš važnost ove aktivnosti i kako ti njoj pristupaš?

Čini mi se da je na jednom od ranijih EB Espresso intervjua Tanja rekla da je zadovoljan zaposleni uvek mnogo bolji od bilo koje druge reklame. Ljudi su obazrivi kada im se kompanije predstavljaju kao idealan poslodavac. Idu na Joberty, Glassdoor i gde već da provere ima li “skrivenih kostura u ormaru”, za svaki slučaj. Vrlo je jednostavno. Pre nego kompanijama, ljudi veruju drugim ljudima. Iskreni utisci zaposlenih o kompaniji su mnogo više autentični i zavređuju poverenje kod potencijalnih zaposlenih. Na nama je da kreiramo takvu atmosferu na poslu, da ljudi sami dele svoja pozitivna iskustva u njihovom okruženju. Jedan simpatičan primer ovog pristupa u kontekstu eksterne komunikacije može da se vidi na Check FIS Out objavama gde su nam pomogli naši zaposleni. 

 

Šta najviše voliš u vezi sa svojim poslom i da li imaš neki savet za buduće employer branding menadžere?

Samo da napomenem, ovo pitanje me je navelo na dvodnevnu introspekciju tako da hvala na tom terapeutskom momentu. 🙂 

Mislim da je ono što najviše volim oko svog posla to što ga ništa konkretno ne definiše ili ga ipak sve definiše. Employer branding zahteva holistički i integrativni pristup gde razmišljamo iz više različitih uglova ponaosob (ugao zaposlenih, HR-a, TA-a, marketinga, komunikacija, leadership tima, lokalnog tržišta, razvoja industrije u kojoj smo…) i na kraju to sagledavamo iz ptičije perspektive (ja je zamišljam poput tarantinovog God’s eye view kadra) gde pokušavamo sve da povežemo u jednu smislenu celinu. Na tragu toga bih ponudio dva saveta: 

  1. Probaj da, kada razmišljaš o ideji za employer branding projekat, sagledaš isti iz svih pomenutih perspektiva. Postavi sebi pitanje – “Kako se to uklapa u širu sliku i koje su implikacije za sve stejkholdere?”.
  2. Ako već moraš, iz nekog razloga, da se fokusiraš na jednu stranu priče, neka to bude strana i priča zaposlenih.

Više od ovoga se ne bih usudio da savetujem jer sam još u fazi sokratovskog osvešćivanja toga koliko ne znam o employer branding-u. 

 

Kada bi tvoja ličnost zapravo bila kompanija, kako bi ona izgledala i koje bi uopšte benefite nudila? 

Fenomenalno pitanje!

Moja kompanija: 

  • Zapošljava samo ljude koji su minimum 90% culture i 70% skill fit. Takoreći, idealni ljudi za kompaniju koji stvarno, ali stvarno, dele naše suštinske vrednosti, a čak se u velikoj meri i identifikuju sa njima. Ne bismo prihvatali više posla i klijenata sve dok ne bismo našli baš takve ljude po meri. Zato bi naš rast bio vrlo spor na početku a onda potom eksponencijalan. Patient, innovative and on fire bi bio naš moto. 
  • Radi 4 dana nedeljno po 6 sati dok bi tri dana u nedelji bila slobodna za porodicu, prijatelje, druge projekte pored posla, hobije itd. Ovde nije poenta da se radi manje već je ideja da tokom tih šest sati ljudi prže koliko su produktivni jer se fokusiraju samo na suštinske stvari koje daju rezultate. Zbog kraćeg radnog vremena su pravilima igre primorani da eliminišu sve taskove sa hitno-bitno matrice koji nisu ni bitni, ni hitni. Kvalitet pre kvantiteta. Takođe, razbijaju to što rade jer zbog manje radnih dana imaju priliku i da se zažele svog posla. Na taj način će ponedeljak čekati nestrpljivo sa velikom željom i poletom.
  • Naravno, ima potpuno zdravstveno osiguranje za zaposlene, sve njihove  članove uže porodice i njihove partnere.
  • Ima velike budžete za sve vrste sporta, sportske opreme i drugih resursa za fizičko i mentalno zdravlje. 
  • Ima vrhunsku kafu i po nekog baristu ili baristkinju koji znaju znanje.
  • Ima hibridni rad (rad od kuće i iz kanca).

Nadam se da mi ovo neće ostati samo na nivou misaonog eksperimenta. 🙂

 

Linkovi do tvojih onlajn mesta na kojima voliš da provodiš vreme i tražiš inspiraciju:

Često sam na LinkedIn-u, kao i svi. Javite se. 🙂

katarina šonjić employer branding espresso

Pitanja postavljala Katarina (Kat on coffee) – zaljubljenik u employer branding i ona koja doprinosi razvoju struke u našem regionu.
Kreator kursa Uvod u Employer Branding svet sa Kat. Ljubitelj kafe.

Ukoliko želiš da sarađujemo, ovde imaš više detalja o opcijama koje trenutno nudim.

Podeli sa prijateljima :)

Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.