Lekcije koje me je sport naučio

Lekcije koje me je sport naučio

Konačno je došlo vreme da podelim i ovu priču. Pre 7 godina, kad sam odlazila iz sveta sporta, nisam razmišljala o svemu što me je sport naučio – ništa mi tada nije bilo vidljivo.

Evropsko prvenstvo za mlade seniore, Moldavija 2013.

Bila sam jedna od onih koji su sanjali Olimpijske igre. Jedna od onih koja je imala na vratima od spavaće sobe odštampane olimpijske krugove i koja je sanjala da se tamo ponosno barem pojavi. Sve aktivnosti su bile fokusirane na to. Ishrana, spavanje, trening, porodica. Apsolutno sve. Ako se ne varam, fokus na vrhunski rezultat je aktivno trajao barem 3 godine.

Štreber u ekipi? Ta sam! Strog plan ishrane, svaki trening obavezan, posebni rituali pred borbu. Sve sam imala. Čak su postojale i šale na moj račun 🙂

Šta takav sportista može da prenese u poslovni svet? Veoma često su počele da mi se pale lampice pre, otprilike, 3 godine.

Evo glavnih lekcija:

Posvećenost se isplati

Ali ne ona slepa posvećenost, bez razmišljanja. Znati cilj, pratiti progres, analizirati greške i svakodnevno raditi da se dobre stvari održe a slabe unaprede. Verovatno i ti znaš da su u sportu uspešni uglavnom posvećeni, ne talenovani ljudi.

Isto tako je i u biznisu. Verujem da u poslovnom svetu možemo sve što zamislimo. Potrebno je da se tome posvetimo i izvesno je da ćemo apsolutno sve ostvariti, verovatno i premašiti. Posvećenost i prioritizacija su recept.

Disciplina 101

Postoji razlog zašto je za naviku potrebno minimum 21 dan da bi se razvila. Isto tako, postoji razlog zbog kog je veoma teško menjati navike i ponašanja. Pored posvećenosti, disciplina je neizostavan sastojak. Ukoliko želim da budem agilnija i da smršam, svaki dan ću se tome posvetiti barem sat vremena.

Ukoliko želim da budem bolja u javnom nastupu, svaki dan ću se posvetiti tome barem sat vremena. Ukoliko želim da meditiram i nađem svoj mir, svaki dan ću se tome posvetiti barem sat vremena. Koliko god bilo teško, mora da se popne visoko na listu prioriteta. Jedino usmerenom energijom možemo da menjamo sebe.

Okej je da izgubiš

Okej je da putuješ 24 sata i izgubiš u prvoj borbi. Okej je da izgubiš i u borbi za svetsku medalju. Okej je da ne budeš broj 1. Okej je da kampanja ne bude najbolja na svetu. Okej je da se desi slovna greška. Okej je da se uplašiš. Okej je da se osetiš nesigurno. Okej je.

Nije okej da iz toga ništa ne naučiš i da na tome ne radiš. Biće druga prilika kada ćeš pobediti. I iz toga još više naučiti.

Bez fokusa ne izlazi u borilište

Galebov trofej, Beograd 2010.

Ubedljivo najveće batine sam dobila kad nisam bila fokusirana. Oh, bolelo je. Na teži način sam shvatila da bez apsolutnog fokusa nemam šta da tražim na borilištu.

Isto važi i za poslovni svet a i lični napredak. Zbog toga su ciljevi i zapisivanje ciljeva važni kao psihološki momenat fokusa. Definitivno nisam kraljica fokusa (svi koji me poznaju će se nasmejati :)) ali znam kada mi je nešto važno i kada se na to fokusiram, apsolutno sam najbolja verzija sebe. Bez fokusa, bilo kakav pokušaj će dovesti do razočarenja.

Osvesti napredak

“Jes! Konačno sam uspela! ….ali ipak sam onaj tamo deo mogla bolje… da, sledeći put to mora bolje…”

NE!

“Jes! Konačno sam uspela! BRAVO!”

BRAVO.

Ne znam zašto, ali često čeeeesto se susrećem sa ovim situacijama. Ponekad i sebe pronađem u istoj. Da i u uspehu umem da pronađem manu. Da imam potrebu da sve bude savršeno. Zašto? Niko ne zna da kaže.

Svi perfekcionisti sveta, ujedinite se. 

I potapšite se po ramenu. Da, važno je. U nečemu si dobar. U nečemu si dobra. I to više danas, nego juče. Reci sebi – bravo!

Timski rad, pre svega

Iako ljudi misle da je tekvondo individualan sport, nije. Najpre trener i najbliži sparing partner su deo najužeg tima. Dalje, naravno i cela ekipa sa kojom se spremaš. Najvažniji izvor motivacije za svaki onaj trening, plan ishrane i uvežbavanje svega što je potrebno.

To su ljudi koji su uticali na mene zauvek. I zauvek ću im biti zahvalna.

Sa kim si, takav si.” U sportu, životu, a i u poslu je verovatno najveća istina koju sam čula. Želeli mi to, ili ne – svakodnevno učimo od ljudi u okruženju. Svesno i nesvesno, ali svakodnevno. Međusobno doprinosite vašem razvoju i samo uz timski rad i saradnju možete da napredujete. Timski najbrže učite, najbrže rešavate probleme i najlepše slavite uspehe.

Nisam otišla na Olimpijadu ali sam sigurno spremna za nju. I mnogo više.

Bavite se sportom i učite iz njega.

Hvala svima koji su bili (i dalje jesu) deo moje sportske karijere.

Podeli sa prijateljima! :)
Tags: