Kada me ljudi sretnu volontirajući iznova se iznenađuju: ”Jao, pa ti si i ovde?”
Posle dugo vremena provedenih aktivno u volonterskoj ulozi, ja joj se i dalje povremeno vraćam. Zašto? Evo nekoliko misli…
Volontirajući sam:
- Prvi put pogrešila
- Prvi put naučila da napišem poslovni mejl
- Prvi put otišla na korporativni sastanak
- Prvi put prodala ideju
- Drugi put pogrešila
- Prvi put vodila tim
- Prvi put se susrela sa strahom od javnog nastupa
- Prvi put poverovala da su moje ideje ostvarive
- Prvi put dobila priliku da putujem “for free”
- Prvi put sa timom sprovela neku ideju u delo
- Prvi put čula za reč startup, lean, venture capital, accelerator,…
- Prvi put napisala saopštenje
- Prvi put bila intervjuisana
- Prvi put priznala sebi da nešto ne znam
- Prvi put priznala sebi da nešto znam
- Prvi put dala nekome feedback i tražila ga
- Prvi put poželela da ostvarim neki uticaj i trag
- Prvi put upoznala ljude sa kojima želim i posle studija da radim
- Prvi put održala radionicu i bila mentor
- Prvi put doživela uspeh nekoga koga sam obučavala
- Prvi put videla pozitivnu promenu u mom okruženju
- Upoznala osobu koja mi je uzor i inspiracija
- Upoznala osobu koja sva važna pitanja potkrepljuje knjigom koju je pročitala i uvek ima knjigu za preporuku
- Sakupila hrabrost da pošaljem svoj CV iako ne postoji nikakav oglas za posao
- Prvi put radila preko 2 meseca, bez dana pauze
- Prvi put spavala 30 minuta pre realizacije konferencije koju smo gradili 10 meseci
- Prvi put se preopteretila
- Prvi put odustala
- Prvi put naučila zlatna pravila nekog posla
- Prvi put postavila sebi ciljeve i kriterijume
- Prvi put doživela razočarenje u člana svog tima
- Treći put pogrešila
- Nedavno, upoznala Ivana Ivanovića 😹
Lista se dalje nastavlja, mislim da sam prenela suštinu.
Volontirajte!
